Настанак (романтична ера)

         Најбољи кандидат за прве мини-голф терене на свету је Дамски Клуб за Путинг (Ladies' Putting Club, St. Andrews) из Светог Ендрјуса у Шкотској, који је основан 1867. године. Tерен од осамнaест стаза по имену "Хималаји" (Himalayas), направљен је од стране чланова уваженог Краљевског и древног Голф Клуба у Светом Ендрјусу. Жене су постале заинтересоване за голф игру, али конзервативне друштвене норме тог доба су сматрале да је неприхватљиво да жене јавно изводе тако насилне покрете који су потребни за голф замахе. Због тога су терени од осамнaест кратких поља направљени за жене – очигледно први "терени за минијатурни голф" на свету!

Амерички историјат

         Први стандардизовани мини-голф терени који су ушли у комерцијалну продукцију настали су 1916. године у Пајнхурсту (Pinehurst, North Carolina), у Северној Каролини. Господин Џејмс Барбер (James Barber) је на свом поседу направио терен са осамнaест стаза на којима су били минијатурни тобогани, мостови, тунели и друге препреке које су отежавале игру и чинили је занимљивом. Названи су "Дисл ду" ("This'll Do" – "Ово ће бити довољно").
         Саму игру, на теренима сличним данашњим, први је патентирао Том Тамб Гарнет Картер (Tom Thumb Garnet Carter) са планине Лукаут (Lookout Mountain, Chattanooga, Tennessee) у Тенесију, 1927. године. Он је направио терен за мини-голф поред хотела који је поседовао. Поента игре је била да се из што мање покушаја лоптица убаци у рупу на стазама широм терена, а у томе су играче спутавале различите препреке. Најраније документована мини-голф такмичења одржана су у Сједињеним Државама, међутим, "Први Национални Отворени Том Тамб" мини-голф турнир је уговорен 1930. године ! Квалификациони плеј-офови су играни у четрдесет и осам држава, а финално такмичење на планини Лукаут у Тенесију је окупило преко двеста играча који су представљали тридесет држава! Овај турнир је био први међународни сусрет мини-голф играча и може се сматрати Првим Светским Мини Голф Првенством! Каснијих година, основана је Светска Мини Голф Спортска Федерација (World Mini Golf Sport Federation- у даљем тексту, скраћено - WMF), која данас има велику улогу у мини-голф спорту, а овај турнир признаје као прво светско окупљање мини-голф спортиста.
         После пада америчке берзе 1929. године, прописна мини-голф игралишта постала су превише скупа за већину људи. Већина тадашњих мини-голф терена била су затворена или уништена до краја тридесетих година. После економске кризе америчког друштва, десет година касније, мини-голф је изумро као такмичарски спорт у Америци, и почео је да се опоравља тек током педесетих година прошлог века.
         Компанију Пут-Пут (Putt-Putt), која и данас постоји, основао је Дон Клејтон (Don Clayton), у граду Фајетвилу (Fayetteville), у Северној Каролини, 1954. године, где је направио први терен. Стазе су се доста разликовале по изгледу од дотадашњих мини-голф терена, уводећи углавном правоугаоне облике за завршне области, а и у самој игри је било извесних промена. Након пет година постојања (1959) и бројних турнира, Клејтон је основао Професионалну Путер Асоцијацију (Professional Putt-Putt Association - у даљем тексту, скраћено ППА). У самом старту одржавани су турнири, а организовано је и такмичење на нивоу лиге, током целе године. Од 1960. године ППА је одржавала турнире под називом "Национални Шампионат". Први мини-голф меч који је снимљен за телевизију, била је ТВ серија ППА-а - "Парада шампиона", 1961. године.
         Фирма "Лома Ентерпрајзис" (Lomma Enterprises), коју су основали 1955. године Ал Лома (Al Lomma) и његов брат Ралф (Ralph Lomma), повела је оживљавање откачених, такозваних "анимираних трик ризика" у мини-голфу. Ови ризици су захтевали прецизне ударце и савршено време, како би се избегле лопатице ветрењаче које су се лагано окретале и остале препреке. Може се рећи да је од тада па све до раних деведесетих година прошлог века, трајала изградња такозваних "авантуристичких" (Аdventure golf) мини-голф терена. Све више пажње се посвећивало различитости препрека, прилагођавајући их новим циљним групама - деци, омладини и породицама.
         Током осамдесетих година веома су биле популарне теме са Дизнијевим ликовима, а терени су све више грађени у туристичким местима и поред плажа. У тим центрима, осим многобројних терена за мини-голф, направљени су велики забавни паркови, ресторани, бунгалови и апартмани као и разни други спортски садржаји (куглане,одбојкашки терени итд). У овом новом периоду за мини-голф основан је Породични Забавни Центар (Family Entertainment Center). Они су правили мале мини-голф градове, где су деца и породице могле да проведу своје одморе уз богат садржај.
         Почетком деведесетих година прошлог века интезивно је рађено на враћању спортског духа по питању мини-голфа, као што је то био случај двадесетих и тридесетих година двадесетог века. Многе компаније, клубови и организације ангажовале су разне јавне личности за промоцију мини-голфа у те сврхе. Изграђени су бројни терени који задовољавају светске стандарде и омогућавају регуларна интернационална такмичења. Про Мини Голф Асоцијација Америке (USPMGA) представља Сједињене државе у WMF-у, и активан је члан од 1995. године. У Америци је започета традиција да се друге суботе у мају одржава Национални Дан Минијатурног Голфа. Церемонија свечаног отварања била је 12.05.2007. године.

Европски историјат

         Једни од првих документованих мини-голф терена на тлу Европе направљени су 1926. године, од стране Фр. Шредера (Fr. Schröder) у немачком граду Хамбургу. Шредер је био инспирисан посетом Сједињеним Државама, где је видео како се мини-голф терени пружају широм земље.
         Почетком 1930. године, Едвин О. Норман (Edwin O. Norrman) и његов пријатељ Ескил Норман (Eskil Norman) вратили су се у Шведску из Сједињених Држава, где су одсели неколико година и посведочили о "златним" данима aмеричког мини-голф процвата. Они су 1931. године основали компанију „Norman och Norrmans Miniatyrgolf“ и почели са израдом стандардизованих мини-голф терена за шведско тржиште. Први терен направили су у граду Ескилстуна (Eskilstuna), где је и основан први незванични мини-голф клуб у свету - Eskilstuna Bangolfklubb (EBGK). EBGK је један од седам клубова који су каснијих година основали први национални мини-голф савез у свету.
         Уз појаву нових клубова, Шведски мини-голф Савез (Svenska Bangolfförbundet) основан је 1937. године, и тиме је најстарија мини-голф спортска организација на свету (у другим земљама мини голф спортски савези нису основани све до касних педесетих година, услед послератне економске депресије (од које је Шведска прилично поштеђена због своје успешне неутралне политике за време Светских Ратова)). Национални Шведски Шампионати у мини-голфу се организују сваке године од 1939. године. Узевши залет, мини-голф игра се врло брзо прихвата као спортска активност, а нова, златна грозница мини-голфа, из Скандинавије се проширила по целој Европи и коначно, дефинисала мини-голф као спорт.
         Значајне промене у изглед стаза донео је господин Харалд (Harald Sjölund), направивши своје прве терене 1943. године у месту Örnsköldvik, поред хотела. Назвао их је градски голф (city golf), а основао је и истоимену фирму, која и данас постоји и веома је цењена у мини-голф свету (City Golf Group). Он је поставио основу за нове, такозване Шведске фелт терене (Swedish felt runs), који су каснијих година са увођењем фелта као подлоге, ушли у стандардизоване мини-голф терене за тамичења, признате од стране WMF-а.
         Цењено име мини-голфа у Европи је свакако швајцарски архитекта Пол Бонђи (Paul Bongni). Он је дизајнирао и патентирао својих осамнаест стаза са препрекама, а преседан је био што је подлога била на бетону. Уместо до тад познатог фелта, земље, глине и осталих материјала коришћених као подлоге за мини-голф игралишта, увођење бетона се показало као дугорочнија опција. Бонђи је своје прве терене поставио 1951. године у свом граду Локарно (Locarno). Већ 1954. године, оснива се први мини голф клуб у Централној Европи - "Локарно" (MC Locarno), који је све до почетка седамдесетих година освајао бројне међународне турнире. Стил Бонђијевих терена је био јако популаран у Италији, Швајцарској и Немачкој кроз педесете и шездесете године. Димензије и технички нацрти које је Пол Бонђи патентирао и данас су усвојени у WMF-у, а важе за један од три стандардна система мини-голфа.
         Током педесетих година оснивају се бројни мини-голф клубови у Европи. Самим тим током догађаја оснивају се нови национални савези у Европи и коначно, 1959. године одржава се Прво Првенство Европе у Италији, граду Гардоне (Gardone). Од те године, и настанком Европске Мини Голф Федерације (EMF), европска међународна такмичења се редовно организују. Играло се на бетону (мини-голф), све до Европског Првенства 1963. године у Немачкој, Дортмунд (Dortmund), када су први пут забележени стандарди за терене минијатурног голфа. За разлику од стандардизованих Бонђијевих терена за мини-голф, на којима је подлога била на бетону, стазе за минијатурни голф су дупло мањих димензија, а подлога је направљена од посебних етернит плоча (учвршћени бетон).
         Интересантна промена у игри догодила се 1984. године у Швајцарској, граду Цириху (Zürich), када су организатори турнира поставили мини-голф терене у халу, како би се заштитили од временских непогода. Такмичење у халама није наишло на велики одзив међу земљама који су били домаћини званичних европских првенстава и купова. Таква врста турнира поновљена је само 1985. године, на Европским куповима (опет) у Цириху, и тек 2002. године у Немачкој (Eibenstock).
         Након бројних европских турнира, оснива се Светска Мини Голф Спортска Федерација (WMF), која до данас представља најзначајнију мини-голф организацију. Под називом "Светске игре" (World Games), долази до поновног окупљања мини-голф играча из целог света, у немачком граду Карлсрухе (Karlsruhe), 1989. године.

Историја мини-голфа у Југославији

         Мини-голф, онакав каквим га ми знамо, постаје популаран тек током шездесетих година прошлог века. Не постоји податак где је постављен први мини-голф терен у тадашњој Југославији. По незваничним информацијама, већ крајем шедесетих година постојали су терени у Србији и на Хрватском приморју, а касније и у другим приморско-туристичким местима широм државе (у Црној Гори и Словенији). До почетка деведесетих година и ратног стања у земљи, терени су били доста посећени.
         Нажалост, Југославија никад није учествовала на интернационалним турнирима, а нису постојала ни организована клупска такмичења. Од бивших југословенских република само су Србија и Словенија учлањене у Светску Мини Голф Федерацију. Ускоро се очекује и чланство Хрватске, у којој се увелико ради на поновној популаризацији мини-голфа. Словенија је учлањена у WMF од почетка 2000. године, а судећи по заступљености и резултатима на турнирима, има веома добре такмичаре и репрезентацију. Србија је добила чланство у WMF-у 2004. године, али зачуђује податак да се и данас води као заједница са Црном Гором. Чак штавише, седиште Мини Голф Асоцијације Србије и Црне Горе је у Ужицу, где не постоје мини-голф терени и клубови са активним спортистима?! Србија никада није учествовала на међународним такмичењима у организацији WMF-а и суспендована је последње четири године, пре објављивања турнирског календара, због непријављивања такмичара.

Историја мини-голфа у Србији

         Права експанзија мини-голфа почиње почетком седамдесетих година када се постављају бројни терени у Србији. Већина терена је сада срушена, само мали број је направљен протеклих година. Како год било, мини-голф је постао вид забаве и рекреације за све узрасте, и тај "дух игре" је постојао све до средине деведесетих година, од када је већина терена уклоњена, затворена за јавност, или слабо посећена.
         Није познато да су у Србији постојали мини-голф клубови са активним спортистима. По информацијама које смо добили, углавном су власници или закупци терена правили једнодневне турнире за заинтересоване посетиоце, а форма игре се разликовала од званичних правила WMF-а. Такви турнири одржавани су у Београду, Новом Саду, Сремској Митровици... Као што је већ споменуто у претходном поглављу, Србија је учлањена у WMF, али никад није имала такмичаре на међународним турнирима.
         У Београду, на пролеће 2004.године, млади ентузијасти Пеђа Маринковић и Младен Митић окупили су обожаваоце ове игре ради такмичења и организовања турнира. Одазив је био изненађујући јер су се појавили многи заинтересовани за ову већ заборављену игру. Оснива се удружење под називом "Друштво мини голфера - Београд" (у даљем тексту – Друштво), које организује Прво Незванично Првенство Београда, 2004. године, у трајању од шест месеци, на мини-голф терену Аде Циганлије. Током такмичења, Управа Друштва остварила је контакте са надлежнима у WMF-у, произвођачима опреме и терена у Европи, као и са играчима из Италије, Немачке, Мађарске, Румуније...Од те године па до данас, Друштво уз огромну помоћ ЈП "Ада Циганлија" одржава стазе и простор за игру на терену.
         Средином 2005. године, Друштво мења назив у Мини Голф Клуб "Победник" (у даљем тексту - Клуб), региструје се у Министарству Спорта и од тада интезивно ради на ширењу такмичења у целој Србији и промовисању ове опуштене игре.
         Клуб је у току 2005. године, обновио и реновирао терен на "25.мају" (Спортски Центар "Милан Гале Мушкатировић"), а исте године организован је турнир под називом Куп "Победник". На жалост, није остварена дужа сарадња са Управом због честих промена надлежности у самом Спортском центру, тако да су данас, а и задњих три година, стазе углавном запуштене и прекривене високом травом. Иако је најочуванији минијатурни голф терен у Београду, отворен је за посетиоце врло ретко и то обично у току летње сезоне.
         Од 2006. године, Клуб у сарадњи са "Београдском Културном Мрежом" организује мини-голф турнир на Ади Циганлији у склопу манифестације "Београдски Спортски Фестивал", тако да је мини-голф једна од преко сто спортских дисциплина коју посетиоци Аде могу да пробају. Треба споменути да је по Статуту Клуба (члан бр.11) чланарина бесплатна, а самим тим и учешће на такмичењима.
         Средином 2008. године основана је Прва мини-голф школа у Србији, у коју је уписано доста нових полазника свих старосних доба. У плану је и отварање других тренинг центара за мини-голф у Београду и Србији. Школа се базира на правилима WMF-а, а посебна пажња се посвећује младим полазницима јер су то прве генерације будућих мини-голф спортиста, који ће, надамо се, једног дана представљати нашу земљу на неком од међународних такмичења.
         Радећи на популаризацији мини-голфа широм Србије и уз несебично залагање Управе Спортског центра "Драго Јововић", 2007. године, реновиране су стазе за мини-голф у Врбасу које дуго нису биле у функцији за игру. Организован је турнир "Куп Врбас 07" на коме се појавило доста заинтересованих, а отпочела је и сарадња са Мини Голф Клубом "Сирмиум" из Сремске Митровице. "Сирмиум" и "Победник" су тренутно једини такмичарски мини-голф клубови у Србији, а у току је и оснивање мини-голф клуба из Врбаса. У летњој сезони 2008. године, одржано је и Прво Првенство Србије у мини-голфу, организовано у три града (Врбас, Сремска Митровица и Београд).

Мини-голф у свету

         Mини-голф као спорт, за сада, није достигао ширу популарност изван Европе и Америке. Разлог је вероватно економски, бар у неким границама; мање имућне земље улажу своје ограничене капитале у облике спортова који уживају пажњу шире јавности и медијску покривеност, остављајући остале мање популарне спортове са мало или нимало капитала.
         Тек деведесетих година, оснивају се први мини-голф савези у Азији, пре свега у Јапану и Тајвану. Вођени искуством са претходних такмичења, организовали су Прво Азијско Првенство, 2000. године, одржано у Јапану, граду Јокохама (Yokohama).
         Почетком 21. века, долази до оснивања првих мини-голф савеза у Индији, Мексику и Новом Зеланду, (те земље су од недавно и чланице WMF-а), од којих се тек очекују први такмичари на Интернационалним Првенствима.

Управа МГК "Победник", Oktobar 2008.